Dire Straits

Dire Straits

Ovo je bend... khm, khm, bend koji u mu u nekoj opshtoj r’n’r kulturi dodje, pa... neko opshte mesto. Gotovo da ne znam osobu koja ih prosto ne obozava, ili joj bar na licu ne zaigra odobravajuci smeshak kad na radiju ili u kaficu chuje pochetni riff za ‘Sultanse’ ili ‘Money For Nothing’. Bend chiji hitovi mogu (pored obaveznih balada Whitesnake i neke dobre kompilacije Pink Floyd, ko je spomen’o Prljavo Kazalishte i Crvenu Jabuku, nisam pomen’o Prljavo Kazalishte i Crvenu Jabuku, necu da pominjem Prljavo Kazalishte i Crvenu Jabuku...) idealno posluziti i kao muzichka pozadina za neko romantichno veche. + bend u kome mozete uzivati zajedno sa caletom i kevom, bakom i dekom, snajkom i njenim klincima i ostatkom rodbine. E?

U chemu se sastoji magija, ili da se bolje izrazim, alhemija koju ovaj bend poseduje?
Pre svega, Dire Straits nisu neshto posebno originalni, mozda jesu jedinstveni i prepoznatljivi ali generalno, oslanjaju se na ‘stare, proverene vrednosti’ klasichnog rocka. Ali, sad stize jedno veliko ALI:
U vreme kada su pankeri muzichki svet okrenuli naglavce i chinilo se da neka nova popularna muzika tek treba da se izdigne iz rushevina postojece, Dire Straits su imali petlju da se tvrdoglavo drze stare shkole. Svojim profesionalizmom i tihom, nenametljivom svirkom praktichno su se ushunjali na top liste i na prepad osvojili srca svih ljubitelja dobre muzike.
Sve je to zasluga jednog choveka(ostali chhlanovi, koliko god bili dobri, nikad nisu bili mnogo vishe od njegopvog prateceg benda). Yup, gospodin Mark Knopfler je zvezda ovog shoua. On je, pre svega, bio shkolovan i talentovan tekstopisac koji je sa lakocom sklapao prelepe stihove, svejedno da li su isti bili nezne ljubavne priche, scene iz zivota u Engleskoj s kraja 70-ih, opore drushtvene kritike ili prozivke na rachun komercijalne muzike. Zatim, njegov vechito promukli glas uvek je delovao nekako toplo i prijateljski. I, shto je najvaznije, Knopfler je izuzetan gitarista. Inspirisan legendama poput Claptona i J.J.Cale-a, Knopfler je rano izgradio svoj specifichan, prepoznatljiv i minimalistichki stil sviranja. Svirao je vrhovima prstiju umesto trzalicom, nije se oslanjao gotovo ni na kakve efekte osim onih ‘u rukama’ i rabio je najlepshi clean zvuk gitare koji mozete zamisliti. Takodje je majstor da stavi pravu notu na pravo mesto. Citiracu Douglasa Adamsa: ‘Mark Knopfler ume da svoj Schecter Stratocaster natera da podvriskuje i plache kao hor andjela subotom uveche, koji su naporno radili cele nedelje i sada su umorni i zeljni piva’.

Biografija

Sve je pochelo 1977. Mark Knopfler, tada svrsheni student zurnalistike, koji se uveliko bavio novinarstvom i, u slobodno vreme, svirao u klupskom bendu ‘Cafe Racers‘, doselio se u jugoistochni London, u stan koji su delili njegov brat David, takodje gitarista, i John Illsley koji je svirao bas. Ubrzo su reshili da osnuju svoj bend, narochito kada su otkrili koliko je Mark talentovan za pisanje pesama(shto u njegovom prethodnom bendu nije dolazilo do izrazaja). Njih trojica pocheli su da uvezbavaju Markove autorske stvari. Zakljuchili su da im fali bubnjar i pozvali su Markovog poznanika Picka Withersa, koji se muzikom bavio profesionalno od svoje 17-te godine i bio je prekaljen tezgarosh.



Nastavili su da rade kao ‘Cafe Racers’ sve dok jedan Pickov prijatelj nije za ime benda predlozio ‘Dire Straits’(to se pre svega odnosilo na nezavidnu finansijsku situaciju u kojoj su momci tada bili). Posle mnogo tezgarenja po britanskim pabovima snimili su svoj prvi album, ‘Dire Straits’(1978). Album je u pochetku bio slabo zapazen u Britaniji, ali kada je stvar ‘Sultans Of Swing’, inache u velikoj meri autobiografska, izbachena kao singl, nashla se medju prvih 10 na americhkoj a zatim i na britanskoj top listi. Album je ubrzo prodat u preko milion primeraka.
Prvenac ovog benda ponudio je upravo ono shto je tada nedostajalo na sceni – veoma profesionalnu i odmerenu, ni malo buchnu svirku, pesme u klasichnom rock duhu sa dosta blues elemenata i minimalistichke aranzmane sa skoro ni malo studijske ‘shminke’.
Pored vec pomenute pesme, koja je apsolutno legendarna, vredi pomenuti i stvari ‘Down to the Waterline’, ‘Water of Love’ i ‘Six Blade Knife’.

Poneseni instant uspehom, Dire Straits vec 1979 snimaju svoj drugi album, ‘Communique’, odradjen u istom maniru kao i prethodni. Mada zvuchi kao bleda kopija prvenca, izvlachi ga par solidnih numera poput ‘Once Upon A Time In The West’, ‘Where Do You Think You’re Goin’, ‘Lady Writer’(u principu reciklirani ‘Sultansi’) i ‘Single Handed Sailor’.

Sledece godine, doshlo je do promene postave benda – angazovan je novi ritam gitarista, a bendu je pridruzio snage i klavijaturista Alan Clark. Sa novom ekipom snimljen je album ‘Making Movies’ koji je doneo slozenije pesme i aranzmane kao i jachu produkciju. U principu, malo promene nije shkodilo Straitsima, naprotiv.
Stavri ‘Tunnel Of Love’ i ‘Romeo And Juliet’ sa ovog albuma su medju najpopularnijim i ima ih na svakoj kompilaciji.

Ista ekipa snima i ‘Love Over Gold’(1982), najpretenciozniji album Dire Straitsa, i jedan od najboljih. Duzine pesama dodatno su povecane a aranzmani su slojevitiji, shto ovaj album donekle priblizava prog-rocku(ali ne previshe, Knopfler se nikad nije preterano zaneo). Stvar ‘Telegraph Road’ je sa svojih 14 minuta najduza pesma Straitsa i ima izuzetan zavrshni solo. Zatim, ‘Private Investigations’, jako popularna stvar koja pochinje Knopflerovim laganim prebiranjem po klasichnoj gitari a pred kraj postaje prilichno napeta(nalik muzichkoj pratnji nekog dobrog trilera). I naslovna numera, koju je Knopfler uradio i za Tinu Turner(prepoznacete je kao njen veliki hit ‘Private Dancer’) je odlichna.

Zivi album ‘Alchemy’ objavljen je 1984. Pokazao je bend u najboljem mogucem svetlu, a pogotovu Knopflera, koji je vecinu solaza spontano odimprovizovao i mnoge su ispale mnogo bolje nego na originalnim snimcima. ‘Alchemy’ je jedan od zivih albuma koje svakako vredi imati u kolekciji.



1985 Dire Straits dostigli su svoj najveci komercijalni uspeh. Snimili su album ‘Brothers In Arms’ koji je bio prvi album izbachen na tada novom nosachu zvuka, CD-u. Za hit sa ovog albuma ‘Money For Nothing’(inache snimljen sa Stingom kao pratecim vokalom) snimljen je spot koji se non-stop vrteo na MTV-ju (iako u sushtini parodira tada popularnu muziku i spotove koji su se vrteli na MTV-ju). Pored ove pesme, fenomenalne su i ‘’Walk Of Life’, ‘So far Away’, ‘Why Worry’, ‘Your Latest Trick’(sa prelepim lajt-motivom odsviranim na saxofonu) i naslovna numera.



Nakon ovog albuma bend je pauzirao chitavih 6 godina da bi ’91. izdao svoj poslednji album, ‘On Every Street’ koji je bio stilski raznovrsniji od vecine prethodnih albuma, ali uprkos hitovima poput ‘Calling Elvis’ i ‘Heavy Fuel’ slabije se prodavao od vecine prethodnika. Knopfler je ubrzo posle ovog albuma raspustio bend i posvetio se solo karijeri.

OK, to je bila pricha o Dire Straits. Bend koji nije ni malo zaboravljen, vishe od 50% stvari koje sam gore pomenuo mozete regularno chuti na radio stanicama. Valjda je razlog tome shto su Straitsi uzasno prihvatljiva muzika – kako za omladinu tako i za matorace. Heh, ima se utisak da su oni od samog pochetka karijere bili evergreen bend, u jednoj recenziji sa neta nashao sam rechenicu koja mozda u potpunosti sazima rad ovog benda: ‘Najbolja muzika za matorce koju je napravio mladi chovek. Fenomenalno’.