The Police su predvodnici post-pank ere koji su stilski ukombinovali rok se rege i nju vejv muzikom. Bend je dane slave uživao 80ih godina, a činili su ga Sting kao basista i glavni vokal, Endi Samers na gitari i Stjuart Koupland kao bubnjar i perkusionista.
"Policajce" je osnovao Stjuart Koupland 1977. nakon rasturanja "Curve Air" benda u kome je ovaj bubnjar svirao. Prvi članovi su pored Stjuarta bili Sting i gitarista Anri Padovani.
Maja meseca te godine Stinga i Stjuarta je regrutovao Majk Haulet (bivši član progresiv grupe "Gong") da se pridruže njemu i Endi Samersu (prethodno gitarista "Eric Burdon and the Animals" grupe) u novooformljenom bendu "Strontium 90". Tačnije, pozvan je samo Sting, ali pošto bubnjar kog je Majk imao u planu nije mogao da svira pozvan je i Stjuart. Zajedno su snimili nekoliko demo pesma (neke od njih su kasnije upotrebljene kao "Police" pesme) ali se "Gong" ponovo sastavio i Majk je odustao od ovog projekta.
Koupland i Sting su se vratili svom bendu, ali su sa sobom poveli i Endi Samersa, tako da je Police jedan period bio kvartet. Jula te iste godine, Padovani manje-talentovani je napustio bend i vodeći gitarista postaje Samers.
Tada je bend kao trio počeo sa ozbiljnim radom. Sting, koji je prethodno predavao engleski jeziki pisao je tekstove a zajedno sa ostalim članovima je komponovao muziku što je rezultiralo njihovim prvim albumom. "Outlandos d'Amour" je izašao krajem 1978. godine i pokazao se izuzetno uspešnim iako je sniman u lošim uslovima. Naime, bend nije imao ugovor sa producentskom kućom, niti su imali menadžera tako da su bili prinuđeni da sami skupe novac za snimanje i da ga sami produciraju. Na ovom albumu su se rodili neki od prvih hitova benda, ujedno neke i od najboljih pesama koje je bend snimio poput kultne "Roxanne", "Can't Stand Losing You", "Next To You" i "So Lonely". Pesme "Roxanne" koja priča o prostituciji (Roksen je ime jednod od likova iz pozorišne predstave "Sirano de Beržerak", odakle je Sting preuzeo, a ideju za sam tekst je nakon posete dela Pariza u kome se nalaze bordeli tzv. distrikt crvenih svetiljki) i "Can't Stand Losing You" na čijem je omotu prikazan Stjuart Koupland sa omčom oko vrata koji stoji na kocki leda čekajući da se otopi, bile su zabranjene da se emituju na Bi-Bi-Siju... Bend je, zahvaljući baš ovim pesmama, postao izuzetno popularan.
Za nešto manje od godinu dana (oktobra 1979.) izašao je njihov drugi album "Reggatta de Blanc". Kritički gledano, za nijansu slabiji album od prethodnika ali veliki komercijalni hit. Na njemu su se našle hit numere "Message in a Bottle" (prva njihova pesma koja je bila na prvoj poziciji na britanskim top listama) i "Walking on the Moon". Naslovna pesma je instrumental nagrađen prvom Gremi nagradom koju je bend dobio. Uspeh ovog albuma je utoliko veći ako se pogleda da su mu konkurenti te 1979. godine bili "The Wall" (Pink Floyd), "Highway to Hell" (AC/DC), "Hydra" (Toto), "Off the Wall" (Michael Jackson), "Quadrophenia" (The Who), "Tusk" (Fleetwood Mac), "Unknown Pleasures" (Joy Division), "Van Halen II" (Van Halen)... Album je propratila i prva svetska turneja, a "Police" su tada postali jedan od prvih rok bendova koji je svirao u Meksiko Sitiju, Bombaju i u Egiptu.
Odmah po povratku sa turneje, pod pritiskom producenteske kuće, bend snima album "Zenyattà Mondatta", koji se u radnjama našao oktobra 1980. Glavni hitovi sa njega su ""Don't Stand So Close to Me" (sa video spotom u kojoj Sting ima ulogu profesora u školi koji pokušava da odbije učenicu zaljubljenu u njega) "De Do Do Do, De Da Da Da" i "Voices Inside My Head". "Don't Stand So Close to Me" je bendu donela drugu Gremi nagradu.
Tih godina Sting je počeo sve više d se izdvaja kao zvezda, ne samo kao muzička, već i kao glumačka. Okusio je svoju sreću na velikom platnu u filmovima poput "Dina" i rok opere "Kvadrofenija", koju je snimio bend "The Who". 1981. godine kada se rađala treš metal scena, izašao je "Ghost in the Machine" sa hitovima "Every Little Thing She Does Is Magic", "Invisible Sun" i "Spirits in the Material World". Izdanje je muzički bilo malo kompleksnije od prethodnih, npr. uveden je saksofon. Između izlaska ovog i sledećeg albuma Endi Samers se preselio u Irsku gde je snimio album sa Robert Fripom, a Sting je nastavio glumačku karijeru. Kako je Stingu slava raspla, tako se odnos između njega i Stjuarta Koupalnda pogoršavao, što je ubrzo dovelo i do rasturanja benda.
Svoj poslednji album bend je izdao 1983. pod imenom "Synchronicity". To je bio njihov najpopularniji album i na njemu se nalazila pesma "Every Breath You Take" koja je postala hit broj jedan u Americi. I sam album je bio neko vreme broj jedan na listama i nominovan je za Gremi nagradu, ali je svu slavu pokupio čuveni "Thriller" Majkl Džeksona. Iako u toj kategoriji za najbolju pesmu nisu trijumfovali, pobedu su odneli u tri kategorije, među kojima je i najbolja rok pesma ("Every Breath You Take" je pobedila Džeksonov hit "Billie Jean").
Zvanične vesti da bend više ne postoji nikad nije bilo. Ali to se moglo zaključiti kada je svako od člnova krenuo svojim putem da gradi solo karijere. Dakako, najuspešniji je bio Stin koji je svoju blistavu solo karijeru počeo 1985. sa albumom "The Dream of the Blue Turtles".
Trio je ponovo zasvirao 1992. na Stingovom venčanju, ali samo dve pesme i posle proslave nije bilo govora o ponovnom okupljanju.
2006. Stjuart je snimio dokumentarni film o bendu i izdao autobiografiju.
11. januara 2007. bend je nastupom na dodeli Gremi nagrada započeo povratničku turneju u okviru koje su gostovali i u Beogradu. 7. avgusta 2008. velika svetska turneja je završena u Njujorku gde se bend oprostio od publike..navodno zauvek, ali videćemo...
Diskografija:
Outlandos d'Amour (1978)
Reggatta de Blanc (1979)
Zenyattà Mondatta 1980)
Ghost in the Machine (1981)
Synchronicity (1983)
Нема коментара:
Постави коментар